obojeni_press

Duga prica o rock muzici iz nekadasnje Jugoslavije, imala je samo periodicne tacke
dodira sa evropskim zbivanjima. Kao nekakvo predgradje Kontinenta, ta prostrana
zemlja sadrzavala je u sebi razlicite visokourbanizovane celine (i ljudske price)
iz kojih se, bez prelaza uranjalo u cisto seljacke.
Protivrecnosti, protivrecnosti koje su na kraju raznele zemlju.

Istovremeno u Evropi i izvan nje, rock sastavi Jugoslavije rasli su pod uticajem svega
sto se dogadjalo u rock'n'rollu njihovog vremena, ali sa zdravim odmakom, oslobodjeni
trzisnog pritiska - jer pravog, uresenog diskografskog trzista, tesko da je bilo u toj
zemlji. Sve NOVO je stizalo u Jugoslaviju, ali sa malim zakasnjenjem i u malim
kolicinama. Zato su grupe odavde rasle potpuno svesne svih
promena u svetskoj rock muzici, ali i sa autenticnom Gladju da u njoj stvarno
ucestvuju. Najbolje jugoslovenske rock grupe su, zato, morale da izmisle i svoje mesto
i svoju rock muziku.

Jedan od par vrhunskih rezultata ovog napora da se odsanja svoja rock muzika, koja bi
bila dobra kao i ono najbolje americko ili englesko, jeste rad grupe Obojeni program iz
Novog sada. Osnovani 1980 kao posledica novotalasne slobodoumnosti i decackog
(kulturnog) avanturizma OP su odrasli na finoj hrani sastavljenoj od najsmelijih muzickih
sastojaka britanskog new wavea i punka. Izlizane ploce na polici Branislava Babica
Kebre, jedinog preostalog clana iz originalne postave, recito govore o tome kom
nasledju ovaj sastav pripada - The Fall, Wire, Magazine, Joy Division, Slits, Pop Group,
Raincoats.

Dugi niz godina, OP su radili u sasvim smeloj postavi bas bubanj i glas.
Na to se nadovezalo i sasvim smelo shvatanje uloge pevaca - jednolicna naracija
(belacki rep) iz koje su iskakali refreni sa zaraznim melodijama.
Upravo su MELODIJE koje su se mogle pamtiti i SLIKE iz tekstova, koje su se urezivale
u pamcenje, bile ono sto je konacno 1990. podiglo OP medju svima poznate, a
ne underground atrakcije ovdasnje rock muzike.
Jer ovo je bio slucaj avangarde sa sluhom za tradiciju.

Do tada je OP postao reprezentacija najboljeg iz muzickog Novog Sada (treci po velicini
grad u Srbiji, koji u rock muzici ovog prostora igra ulogu depresivnog i iscasenog
Manchestera na Ostrvu). Prosirena postava je snimila dva albuma:
"Najvaznije je biti zdrav" (Search and Enjoy, 1990)
i "Ovaj zid stoji krivo"(Tom Tom Music 1991).
Oba spadaju medju deset najboljih primera autenticne
domace rock ploce. Ukoliko zelite da upoznate specificnost jugoslovenske
skole razmisljanja u savremenom rock'n'rollu, ovo poglavlje je jedno od najsadrzajnijih.
Upozorenje - OP su jedna od onih grupa kod kojih su tekst i muzika neodvojiva celina.

Engleski nije jedini jezik rock muzike (setimo se slavnih primera Plastic Bertranda, Mano
Negra i Les Negressess Vartes, ili Fausta, Kraftwerk i Die Toten Hosen). Sustina Kebrine
kreativnosti je upravo u vanredno uspelom spajanju srpskih reci i rock ritma u istu sliku,
u isti izliv energije.
Njegovim recima - "sustina je u emociji" - OP su, ustvari, svih ovih godina bili (i ostali)
na glasu kao najemocionalniji bend u drzavi.

Kad su 1992. objavili kasetu sa snimcima uzivo -"Prijatelju kocnice ti nerade bas sve"
(Sorabia Disc),
OP su na lep nacin izbegli mogucnost pravljenja Greatest Hits izdanja. Svoju rastucu
najsiru popularnost dugovali su podjednako upornoj odbrani antikorporativnih stavova i
Kebrinom licnom integritetu.
Njegove pesme su pocele da se dozivljavaju pomalo i kao generacijski iskazi
jednog narastaja opkoljenog ratom i bezvlascem. U novim ratnim uslovima OP su
postali glas gradjanskog razuma, kopca sa zdravim i srecnim godinama stare
drzave i emocionalno i moralno utociste za one kojima je rock muzika jos bila
presudna stvar u odrastanju, bez suvisnog politickog angazmana, ali sa
stavljanjem na stranu pojedinca, ugrozenogneshvatljivim rusenjem svega
civilizovanog oko sebe.

Svoju novu ulogu su krunisali 1994. trecom plocom - "Verujem ti jer smo isti"
(Metropolis). U tom trenutku OP je bio zastitni znak nezavisnog rock'n'roll
razmisljanja u Jugoslaviji, i mozda najbrze rastucakoncertna atrakcija u zemlji.
Sledeci album - "Pet minuta ispred tebe" (1996. Tarkus), dugovao je pomalo vec
poznatim muzickim resenjima, ali je odrzao visoke umetnicke standarde koje je
grupa sebi odavno postavila.

Najnovije izdanje OP -
"Sva sreca general voli decu" (1999, B92)
nastalo je usred haoticnih okolnosti u
kojima se ponovo nasao jugoslovenski prostor.
Nov, fragmentaran postupak
sastavljanja pesama, i insistiranje
na furioznom ritmu, pretvorili su ovu plocu u
dogadjaj predratne sezone,
svedocanstvo o razbijenoj
buducnosti koja ce tek doci, za neki mesec.
Kulturno otkrice danas razbijene jugoslovenske
rock scene, vredno je truda.
Jednom kad (sa srpske strane) postanu poznata imena OP, Boye, Disciplina kicme,
Partibrejkersi, Darkwood Dub, slozice seÊjedan deo mozaika autenticnog evropskog
rocn'n'rolla.Verovatno je krajnje vreme da se otkrije da slicno novozelandskoj sceni
oko Flying Nun etikete idrugih, na ostrvu zvanom Srbija postoji samostalna skola
rock'n'rolla, moderna kao i bilo sta drugo u savremenoj rock muzici.